Jutros rano, još snenih očiju, krenem k našem veleševećkom Savišću…..

A kad ono iznenađenje!

Stigli nam patuljci….
Onako tiho, polako, ravno iz obližnje nam šume, preko zaleđenog Savišča.
Stanu pa govore….

Ko zna šta?
I košaricu nam okitili, onako šumskim granjem.

Pokoja jabučica……
Neka, hvala im….

I to je dio našeg sela.